VESTI

LINK UP SRBIJA II - AKTIVNOSTI USMERENE NA JAČANJE SARADNJE SA DIJASPOROM

25. decembar 2020, Jablanički i Pčinjski okrug
LINK UP SRBIJA II - AKTIVNOSTI USMERENE NA JAČANJE SARADNJE SA DIJASPOROM
1/1

Link Up Srbija II – активности усмерене  на јачање сарадње са дијаспором

 

Да се подсетимо,  дијаспора један од важнијих партнера за локалне самоуправе, не само на подручју друштвено-економског развоја, већ и инфраструктурног развоја заједнице.

Дијаспора је исувише велики потенцијал, да би локалне самоуправе контакте и сарадњу са дијаспором обављале ad-hoc.

У Србији практично нема локалне самоуправе која нема своју дијаспору. Величина и карактеристике дијаспоре (таласи емиграције, претежни степен образовања и сл.) се разликују и с обзиром на то ће се и обим и интензитет активности, као и успостављени механизам за сарадњу разликовати од општине до општине/града.

Активности  успостављања и развијања сарадње са дијаспором, поред осталог, могу бити:

1. Идентификација кључних развојних приоритета и конкретних пројеката како би се направио

заједнички програм са дијаспором (заједнички фондови), иновативне развојне праксе (пословни инкубатори, кластери, социјалне предузећа, женске мреже, пословне услуге, активности привредне коморе, тренинзи) и различитим актерима у заједници – представницима приватног сектора, науке, јавног сектора (болнице, школе), међународних организација, организацијама цивилног друштва;

2. Мапирање дијаспоре

Важно је прикупити податке о дијаспори (величина, географска  распрострањеност, пол, старост, образовање, вештине, радни статус, имовински статус, допринос трговини, ниво директних улагања и дознака, припадност мрежама, групама, организацијама и удружењима са развојним циљевима);

3. Идентификација партнера у дијаспори и  њихових интереса

Важно је препознати постојеће иницијативе дијаспоре – програме у заједници, мреже, удружења, стручне и пословне клубове и пронаћи начине да се подрже и повежу са развојним потребама локалне заједнице;

4. Идентификација како и где дијаспора може да да специфичан допринос развоју

Потребно је класификовати дијаспору према професији, квалификацијама и вештинама и укључивати их у решавање изазова уочених у појединим секторима – информативно-технолошком, здравству, образовању и сл;

5. Развијање подстицаја који ће привући дијаспору да учествује у развојним програмима локалне заједнице;

Потребно је прецизно дефинисати подстицаје који ће привући дијаспору да учествује у развојним програмима локалне заједнице

6. Идентификовати главне препреке сарадњи са дијаспором

Треба идентификовати препреке сарадње, као што су например: неадекватна саобраћајна инфраструктура, банкарски систем, бирократске процедуре, слаба партнерства, корупција, недостатак мрежа подршке, нејасни саговорници у локалној и републичкој власти, слабе конзуларне услуге и сл.;

7. Изабрати адекватне мере и политике подршке

Потребно је дефинисати адекватне мере и политике подршке, као што су например: пореске олакшице, уклапајући фондови, програми људског капитала, информативне кампање, догађаји окупљања дијаспоре у домовини, стипендије и сл.) и индиректне (развој инфраструктуре, смањивање бирократског терета, развијање партнерства, развијање стимулативних пословних инструмената;

8. Изградити капацитете локалне самоуправе за рад са дијаспором;

Потребно је ојачати капацитете локалних заједница за сарадњу са дијаспором

9. Осигурати кохерентност политика

Важно је осигурати кохерентност политика према дијаспори на националном, регионалном и локалном нивоу, али и кохерентност домаћих политика са политикама земаља дестинације на свим тим нивоима. Такође је потребно осигурати компатибилност политика према дијаспори са развојним политикама;

10. Укључити представнике дијаспоре у процес консултација приликом креирања планских докумената и докумената јавних политика.

За све ове активности потребно је да општина/град има проактиван приступ према дијаспори и да  контакту и сарадњи са дијаспором приступи као процесу дијалога двеју страна.

Због свега наведеног за локалну самоуправу је битно да препозна миграције и дијаспору као развојни ресурс који треба идентификовати у локалним стратешким документима. Такође, неопходна је сарадња како на хоризонталном (локалне службе, одељења општинске/градске управе и представници локалне власти), тако и на вертикалном нивоу (сарадња са Привредном комором Србије, Регионалним развојним агенцијама и свим осталим актерима који имају додирне тачке са дијаспором).

За подстицање инвестиција из дијаспоре локална самоуправа може користити различите механизме. Поред класичног улагања капитала у покретање сопственог бизниса и у куповину акција фирми у матичној земљи треба поменути и видове инвестирања који нису довољно искоришћени, а последњих година локалне самоуправе почињу да их користе (јавно-приватно партнерство и муниципалне обвезнице).

Раније поменуто јавно-приватно партнерство се успоставља закључивањем уговора о јавно-приватном партнерству са или без елемената концесије. Јавно-приватно партнерство представља дугорочну сарадњу између јавног и приватног партнера ради ради обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја (нпр. комуналне услуге).

Када су комуналне услуге у питању, путем јавно-приуватног партнерства се успостављају и реализују услуге: пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода, производња, дистрибуција и снабдевање топлотном енергијом, управљање комуналним отпадом, градски и приградски превоз путника (осим  јавног линијског превоза путника тролејбусима и трамвајима), управљање гробљима и сахрањивање, погребна делатност,  управљање јавним паркиралиштима,  обезбеђивање јавног осветљења,  управљање пијацама,  одржавање улица и путева,  одржавање чистоће на површинама јавне намене,  одржавање јавних зелених површина,  димничарске услуге, делатност зоохигијене итд

Муниципалне обвезнице су дужничке хартије од вредности које издају локалне самоуправе и које власнику дају право на отплату главнице, камате као и друга права дефинисана одлуком о издавању муниципалних обвезница. Најчешћа сврха издавања муниципалних обвезница је финансирање стратешки битних пројеката, односно капиталних инвестиционих расхода.

Локалне самоуправе се могу задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и страном тржишту. Такође, локалне самоуправе се могу задуживати у домаћој и страној валути. Муниципалне обвезнице се могу издавати и продавати унапред познатим купцима и тада се говори о приватном пласману или се могу издавати јавном понудом неодређеном броју купаца, када је у питању јавни пласман муниципалних обвезница. С обзиром на то, локална самоуправа може да усмери муниципалне обвезнице ка дијаспори као купцу.